Фасцинирајуће лијепо, дубоко промишљено и врхунски изведено.
Ово су три ствари које се непрестано поноваљају док гледамо фотографије за изложбу „Слава“ Павела Суровог.
Темељно размишљање о нашој традицији, нашим корјенима, о симболима којима смо некада давно јасно комуницирали, о суштини и снази који су нас гурали кроз времена, све ово временом избљедило, Павел враћа у оквире прилагођене данашњем посматрачу. Али не само посматрачу, него и учеснику, јер гледајући ове фотографије, човјек не може да не остане дубоко дирнут и надахнут, испровоциран скривеним алегоријама, да изнова промисли о својим корјенима.
Задивљујући детаљи и традиционални мотиви на хаљинама, сложени, а опет суптилни кројеви, као и префињеност народних ношњи, кроз око овог свестраног и студиозног умјетника преносе на гледаоце елеганцију аристоркратије комбиновану са естетиком високе моде.
О изложби “Слава”
Изложба “Слава” Павела Суровог је премијерно приказана као дио прославе Слава у оквиру Дочека Српске Православне Нове године, у склопу програма свечаног отварања Европске престонице културе Нови Сад 2022.
По узору на претходну, свјетски запажену етно арт изложбу “Корона”, која на до тада невиђен начин приказује словачке народне ношње, Павел за потребе ЕПК Нови Сад 2022, ствара циклус фотографија “Слава”, гдје приказује филозофско-духовну причу и лично виђење старих архаичних ношњи народа у Новом Саду, Војводини, Србији и шире у региону “гдје живе сва српска браћа”. Изложба представља специфичну реинтерпретацију нематеријалног културног наслеђа, приказаног у новом, модерном свјетлу – јединствен спој умјетности, етнологије, традиције, модерног доба и историјско-националног обиљежја у домену модног дизајна. Његове фотографије плод су трагања за идеалом вјечне љепоте, за изразом који мијења поглед на жену, религију, историју и традицију, и на посљетку, за експериментом који провоцира и мијења укоријењене догме и обрасце понашања.
У првом плану су архетипи, разумјеваније женске снаге и космичко поимање женске љепоте, као неисторијске, односно ванвременске естетске категорије од прапочетка. Павел крунише архетип Афродитине божанске љепоте откривањем тајанствености и мистичности народних ношњи, али и духовних вјеровања и митова кроз различите епохе времена.
„Сублимирати и дочарати публици сусрет два света, видљивог света лепоте, женске Афродитине лепоте и другог духовног, скривеног у симболима на ношњама. Хтео сам нагласити да је као свака исконска лепота и женска лепота подложна скривању, а тако и хришћанској цивилизацији, посебно у словенским народним ношњама, које иза стотина слојева подсукања, чипки, дуката, трака, машни, везова скривају недодирљиву девичанску лепоту. Женску лепоту и светски живот представљају дукати, перле, круне, накит, оглавља, а то је у данашњости стална тежња према слави, популарности, дивљењу, лепоти, моди, статусу и сталежу. Друга скривена доминанта која иде уз архаичну народну ношњу су вера и окретање према Богу.“
Стара архаична ношња је одавала и припадност племену, држави и религији. Скривена, али веома присутна је тема вјере. Бог и Исус свугдје су присутни и артикулисани кроз архаичну народну ношњу и ћилиме. Жене носе крстове у рукама, на грудима, извезене на оплећцима чак и дуване перле у облику крстова и цвијећа.
Инспирацију даље проналази и у старинским предметима као што су иконе, крстови, жезла. Управо 150 година стара икона Арханђела Михаила га је подстакла да стави мач у руке жене, са јаким разлогом:
„Србија је земља ратника и то је био мој мото, отуда сам српске жене желео да представим као ратнице. Током српске историје, многе жене морале су бити храбрије од мушкараца.“
На његовим радовима, поред Архангела Михаила, налазе и Исус Христ, Марија Магдалена, Косовски самурај, Српске темпларке, Царица Милица, али и историјске личности и ликови из бајки. Међутим, сви ови прикази су вишеслојни, јер скривају сублимиране поруке и причу у себи.
„Моје фотографије имају скривене сублимиране поруке и оне су више од мултикултуралности и суживота народа на овим просторима, такорећи естетски лепих фотографија лепих жена у народним ношњама. Оне приказују јединствен спој уметности и етнологије, традиције и модерног доба, као и историјско–национално обележје у домену модног дизајна. Представљају европску престоницу у духовном, историјском, филозофском и хришћанском смислу.“
Продукција изложбе
Од идеје до реализације, Павел је у свом ангажману обавио све: одабир народних ношњи, стајлинг, сценографију, комбиновање боја и предмета, потом фотографисање и саму обраду фотографија.
“Према народној ношњи сам после вршио одабир девојачког лица и персоналитет карактера модела, али и адекватне позадине ћилиме и прекриваче. На крају сам уз сваку народну ношњу морао трагати и набављати предмете које ће метафору и алегорију још више појачати и приближити гледаоцу и да му буде што више читљива и шватљива. Продукција је била јако захтевна а све је било на мојим леђима од целокупне визије, филозофије, духовног аспекта па до последњег детаља реализације. То је целогодишњи труд и рад, дан за даном, сталне припреме, куповине предмета, израда предмета и симбола, одабир модела и осмишљање целе сценографије, светла… Био сам толико надахнут и луд за циљем да сам ишао изнад својих могућности.”
Ко је Павел Сурови?
„Као мали дечак револуционар, сањао сам да мењам свет, да правим нове градове и светове. Мени је увек потребан изазов, раст и афирмација. Ако радим само један посао, моја душа духовно стагнира. Ја сам живи доказ да све награде које сам добио без ичије помоћи и протекције у свету, говоре да само вредним радом и светским квалитетом, можете успети у свету иако сте из малог села Кисача, који се налази око 15 km удаљен од Новог Сада. То је превасходно заслуга родитеља који су бескрајно веровали и улагали у мене и у моје образовање.“
Фотограф, дизајнер и умјетник свјетског квалитета, али не само то, Павел Сурови је и директор Културног центра Кисач и посланик у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине.
Аутор је изложбе “Словачка свадба“, која је први пут приказана на Калемегдану у Београду, а добитник је и бројних награда, међу којима су
Slovak Multimedia PRIX 2003 за најбољу мултимедију у Словачкој републици, затим награде HiiiBrand 2010 у Кини за најбољи светски бренд и европског Оскара Design Angel на AdPrint фестивалу 2012 за најбољи лого дизајн у Европи.
Са етно арт изложбом „Corona – Круна” је освојио прво мјесто на међународном фестивалу International Baltic Ethnic Fashion Festival IBEFF (Етномода) у Русији, у категорији модне фотографије. Ова изложба, која је изазвала велико интересовање код нас и у иностранству, након премијере у Београду ће доживјети и свјетску премијеру у Паризу.
Тренутно са својом препознатљивом естетиком ради на новом пројекту „Етно Ренесанса“.
Закључак
Пројекти савремене интерпретације културног насљеђа, попут Павелових несвакидашњих фотографија, попут самог нашег рада, попут многих пионира у свијету који активно раде на томе да данашњем људском роду приближе она времена која се само наслућују и спомињу у фрагментима, су изузетан начин да се сачува континуитет духа и стваралаштва прошлих времена.
Музеји чувају насљеђе са којим често не видимо директне повезнице. Тек када се оно предочи на нама данас разумљив начин, у актуелној естетици, са фрагментима уврштеним у токове савременог живота и свакодневнице, као да прогледамо, као да се тек тада искрено запитамо, почнемо да промишљамо и дубље се интересујемо за та давна прошла времена због којих смо ми данас такви какви јесмо, ту гдје јесмо.
Ово је нераскидива веза која нам пружа корјење, која појединца чини чврстим и стабилним, отпорним на оно што сутра носи, прожетим духом предака са безвременским спознајама, који управо овог појединца веже у узвишену заједницу.
И за крај, о упорности која је кључ сваког успјеха, Павел нам поручује:
„Предодређеност, визија, сан, вера, образовање, упорност, рад, рад и пропаганда!
Стара изрека, данашњи свакодневни стереотип, тврди да стрпљење доноси руже, то чујемо често, буди стрпљив, само стрпљење, полако, што је потпуно погрешно, јер само стрпљење не може помоћи. Са хебрејског је исправни превод ове изреке да само упорност доноси руже у свим областима.
Значи упорност у циљевима, упорност у духовном расту, упорност у усавршавању, упорност у такмичењу.“
ТЕКСТ : Александра Иванковић
Извори и дијелови текста преузети са:
- https://visitns.rs/2021/12/24/pavel-surovi/
- https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/art/3438691-bajkoviti-radovi-pavela-surovog-na-savskoj-promenadi-srpski-fotograf-njima-je-osvojio-prvo-mesto-u-rusiji
- https://www.danas.rs/kultura/1552109/
- https://katera.news/lat/blistavo-lice-srbije-za-evropsku-prestonicu-kulture-foto
- https://lat.sputnikportal.rs/20220113/narodna-nosnja-i-slava-blistavo-lice-srbije-za-evropsku-prestonicu-kulture–1133288882.html
- https://ryl.rs/od-imaginacije-do-stvarnosti/
- https://opens.kulturnestanice.rs/desavanje/autorsko-vodjenje-kroz-izlozbu-fotografija-pavela-surovog-ks-liman/
Leave a Reply